У току 2006. године на идеју пчелара започет је поступак заштите географског порекла Хомољског меда, који је био дуг али успешно реализован. Првом заштитом географске ознаке порекла меда у Србији. Консултујући струку и науку, уз помоћ Општине Жагубица, Пољопривредног факултета, Завода за интелектуалну својину и Еxтенсиал сервица кренуло се у поступак заштите географског порекла које би заштитило производњу малих производЈача и повећало вредност њихових производа. Да би се заштитило георафско порекло меда претходно је урађено следеће:

- Обезбеђена је донација АДФ-а у пчеларској опреми (700 кошница, центрфуге и топионици) за развој пчеларства на територији Општине Жагубица,
- Регистровано је Општинско удружење пчелара „Хомоље“ Жагубица у циљу обједињавања свих пчелара Општине Жагубица
- Основана је Пчеларска задруга „Хомољемед“- Жагубица са циљем да се пчеларима Хомоља обезбеди репроматеријал и пласирају пчеларски производи на тржиште под једним именом са уједначеним квалитетом и по што повољнијој цени за пчеларе.





Пчеларску задругу је основало 84 пчелара Општине Жагубица;
- Општина Жагубица је обезбедила простор за рад и функционисање задруге


- Урађен је пројекат за обезбеђивање средстава за Заштиту географске ознаке порекла Хомољског меда са којим је конкурисано на неколико места. Сагледавајући озбиљност, одлучност и далекосежност пчеларства, Општина Жагубица доноси одлуку да сама финансира преко Општинског удружења пчелара „Хомоље“ Жагубица поступак заштите Хомољског меда. Иноватори који су учествовали у овој иновацији су 10 чланова Удружења пчелара Општине Жагубица, Драги Дамјановић председник Општине који је први схватио значај оваквог поступка и који је окупио тим који је спровео овај поступак. Сарадницима који су учествовали у поступку заштите су проф. Мића Младеновић са својим асистентима Слађаном Рашићем и Ненадом Нешићем са Пољопривреног факултета из Београда који су урадили Елаборат о технлогији производње Хомољског меда, после чега је захтев за установљене ознаке порекла предат Заводу за интелектуалну својину и уз велико ангажовање Завода и господина Зорана Драгојевића поступак заштите је завршен у рекордном року.

Дана 25.септембра 2008. године издато је Решење о Устанвољењу имена порекла Хомљског меда Општини Жагубица. Охрабрени овим успехом у току 2009.године Хомољски мед је дефинисао амбалажу и етикету са којом почиње свој наступ на тржишту.

На Београдском сајму етно хране 2009. године Хомољски мед је у категорији меда добио признанје: Робрна марка Србије. У току 2010. године Хомољски мед је освојио и Велику златну медалју за квалитет Хомољског меда и Златну медаљу за иновације у амбалажи.


У току 2010. године приступило се Међународној заштити Хомољског меда по Лисабонском аражману чије су потписнице 26 земаља од чега је 8 земаља ЕУ. Тако да је 08.07.2010. године Хомољски мед постао први производ из Србије са Међународном заштитом Географске ознаке порекла.



Заводу за интелектуалну својину поднета је 24.08.2010. године пријава за националну заштиту дизајна амбалаже Хомољског меда, 03.02.2011. године поднета је и пријава за Међународу заштиту дизајан по Хашком споразуму. Данас се увелико ради на стваранју услова за активирање свих потенцијала у области пчеларства .

Пчелари у Браничеву и Подунављу организовани су у 11 Удружења пчелара са преко 1000 чланова који у просеку имају преко 30 кошница (ЛР, ДБ и др.) и са преко 30000 кошница са годишњом производњом која је прелази 400.000 кг меда годишње.


На простору Општине Жагубица пчелари су организаовани у три удруженја:
- ОУП Хомоље Жагубица са око 50 чланова у СПОС-у,
- Друштво пчелара „Горнјак“ Крепољин са око 30 чланова СПОС-а,
- Друштво пчелара „Врело Млаве Жагубица“ .

Пчеларска задруга је основана са 84 задругара и тренутну је у систему производње Хомољског меда уклјучено 32 пчелара.

Одлазак људи са села је изузетно велики проблем како Србије тако и села Општине Жагубица, Очекујемо да ћемо стварањем услова за нормалан живот и рад задржати пољопривредне производЈаче у селима.

Сваке године се у зимском периоду врши едукација пчелара кроз стручне семинаре који су изузетно посећени. Осим стручњака из области пчеларства из Србије гостују и предавачи из Русије и других земаља.

Систем производње Хомољског меда је затворени стационарни систем пчеларења и исклључиво се одвија на подручију Хомољских планина, које обухватају површину од 960 км2, од чега је под шумом око 47,9 % , ливаде 20,08% и пашњаци са 12,7 % што представља изузетно подручје за производњу меда. Биљни покривач чини и преко 80 врста различитих лековитих медоносних биљака.



Једно годишње врцање и традиција хомољских пчелара управо је оно по чему се Хомољски мед и разликује од других. Количине Хомољског меда су јако мале тренутно се годишње произведе између 10000 кг и 20000 кг у зависности од временских услова у току године а очекује се да ће се у следећих 3 до 5 година производни капацитети подићи на око 100000 кг годишње.

Из овог разлога се Хомољски мед пакује искључиво у стакленој амбалажи од 30 и 250 грама. Оно на чему радимо је стварање услова за откуп, паковање и дистрибуцију Хомољског меда и свих осталих производа на бази меда и од пчеларства. На овај начин показали смо на примеру једног производа како кроз удруживање и добру идеју може да се постигну изузетни резултати.